уторак, 11. фебруар 2014.
субота, 2. април 2011.
среда, 30. јун 2010.
недеља, 20. јун 2010.
петак, 18. јун 2010.
петак, 31. октобар 2008.
четвртак, 19. јун 2008.
недеља, 16. март 2008.
среда, 12. март 2008.
Dana 17. septembra došla sm na posao samostalnog stručnog referenta službe Platnog prometa građana u Kontinental banci. Ali, portir me je sprečio da uđem, jer mu je rečeno da je Upravni odbor potvrdio prvostepenu odluku ,da ja tu više ne radim.Vratila sam se kući i dva dana sam čekala rešenje ,ali mi je rečeno da se pismo vratilo sa natpisom “nepoznata“.
Na disciplinskom postupku od 23. avgusta izrečena mi je kazna prestanka radnog odnosa. U službi sam jedini referent kontrolor sa ovim rešenjem .
Već godinama mi ne daju posao ,ali ga daju drugim radnicima , bez odgovarajuće spreme i rešenja , da ga rade pored svog posla.Obratila sam se inspekciji rada ,koja me je uputila da na sudu ostvarim svoje pravo .Spor je u toku .
Najčešće se kod nas ekonomisti i pravnici potiskuju profesorima istorije ,geografije, psiholozima itd.navelikom broju radnih mesta su, daktilografi, poljoprivredni i tekstilni tehničari, frizeri, profesori DIF-a.Uporno sam se godinama obraćala –od šefa do generalnog direktora , da bih dobila posao za koji imam rešpenje i stručnu spremu .
Protivno volji moje direktorke , konačno sam ga dobila ,ali sam radila samo dvadeset dana .Niko nije smeo sa mnom da sarašuje , a kolege Dušan Milenković i Mirjana Zekavica su prestali da rade i svoj posao, u znak protesta.
To je dovelo do velikog zastoja na poslu , pa su mi ,navodno zbog toga, i oduzeli šifru za rad na terminalu , bez koje nisam mogla da nastavim da radim. Sve ovo je suprotno , kako radnom moralu i zakonu o radu , tako i proceduri koju naša banka poštuje. Moj posaso je vraćen starim radnicima,a ja sam bila izložena čak i fizičkom nasilju i šikaniranju.Od pretpostavljenih sam zatražila zaštitu,ali ništa n ije preduzeto.Upućivana sam na privatne tužbe sudu. ,na kraju sam, to i uradila.Generalnog direktora sam molila da pređem u neku drugu službu ,jer sam znala da takvih radnih mesta ima ,a svakog dana se primaju novi radnici.U međuvremenu su protiv mene pokrenuta dva disciplinska postupka zbog događaja koje su inscenirale koleginice Grubeša Marina i Olgica Tedić.
Kažnjena sam oduzimanjem 40 % od plate za četiri meseca (što je kasnije ispravljeno,jer po zakonu nisu smeli tako nešto da urade).
I drugi postupak je vođen pristrasno i usledio je otkaz..Nisu saslušali moje svedoke ni primili moju dokumentaciju i dokaze.Očigledno sam diskriminisana u svim pravima.Rešenje nisam dobila ,kao ni platu za ovaj mesec.iako je po zakonu dužn, generalni direktor je odbio da me primi.Žalila sam se i Upravnom odboru ,predlažući obnovu postupka ili zamenu kazne za novčanu.Nemam drugi izvor prihoda osim ovog posla ,a žiim sa sinom koji je nezaposlen. Ne znam od čega ću živeti dok se ne završi sudski postupak koji vodim zbog otkaza za koji još uvek nisam dobila rešenje.
Radmila Pešikan , Novi Sad
петак, 7. март 2008.
Kako se zaštititi od nezakonith odluka suda ?
Ja sam jedna od brojnih građana koji su dugo očekivali korenite promene u radu našeg pravosuđa do kojih nažalost ni u poslednje tri godine nije došlo.I dalje se donose nezakonite presude koje postaju pravosnažne i izvršne pa se običan čovek pita kako da se zaštiti od takvog rada pravosuđa.
Dugogodišnji sam radnik Continental banke u Novom Sadu i svakodnevno doživljavam razne neprijatnosti, od oduzimanja posla za koji imam rešenje i znanje i stručnu spremu do fizičkog nasilja.
Pravosudni organi kao da su zaboravili da rade svoj posao ili čovek može da pomisli da su u sprezi sa preduzećima , a na štetu radnika jer kako inače da se objasni presuda iz spora koji sam vodila zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti kojom je Opštinski, a kasnije i Okružni sud oslobodio okrivljenu Grubeša Marinu, bez obzira što je ona tokom cele rasprave izjavljivala, da je sa sobom svuda nosila sprej dezodorans jer je znala da ga se bojim.Da postoji objektivan razlog za strah od njenih pretnji bilo je poznato i sudu jer imaju dostavljenu lekarsku dokumentaciju o registrovanoj alergiji na taj dezodorans.Ne samo da me kao građanina sud nije zaštitio već mi je svojom odlukom nametnuo velike troškove i omogućio tuženoj da sada bez ikakvog straha od posledica suda može svakodnevno da mi preti i da me napada.
Sada pojedini svedoci u sporu, rukovodioci Continental banke koji se nisu libili da teškom klevetom na sudu upućenoj meni pokušaju da prikrju istinu, nasrću na mene ,vređaju me po banci, prete sudskim izvršenjem umesto tužene i daju tuženoj instrukciju za dalje ponašanje .Protiv ove presude sam blagoremeno podnela inicijativu Zahteva za zaštitu zakonitosti u Beogradu.
DUG PUT DO PRAVDE
link originala se nalazi u liknovima na bočnoj traci
Godine 2001. dobila sam otkaz u Kontinental banci u Novom Sadu. Inspekcija rada me je posle uvida u dokumentaciju vratila na posao do okončanja sudskog spora.
Otprilike mesec dana posle privatizacije banke, 25.10.2005. godine, suspendovana sam na tri meseca sa primanjima od jedne četvrtine plate od koje je trebalo da živimo nas troje.
Dana 18.1.2006. godine, generalni direktor i dvojica njegovih zamenika potpisali su novi „otkaz“ pozivajući se na događaje na osnovu kojih sam dobila suspenziju, a znali su i da spor za otkaz iz 2001. godine još nije završen.
Odmah posle ovoga banka je sprovela socijalni program otpremnine radnicima koji su imali pet godina do penzije. Meni je to pravo „novim otkazom“ uskraćeno.
Obratila sam se Inspekciji rada koja je bez dokaza odbila moj zahtev i na taj način mi uskratila pravo na rad koje sam dobila do okončanja sudskog spora iz 2001. godine.
Pošto sam ostala bez sredstava za život, a prethodno mi je ista banka odobrila kredit od 50.000 dinara koji sam bila u obavezi da vraćam, obratila sam se sindikatu banke, koji me je odbio pod izgovorom da ja više nisam član sindikata i da nemaju nikakvu obavezu prema meni.
Od 1990. godine vodim imovinski spor za naknadu štete, od 2000. jer mi je uskraćeno ustavno pravo na rad, od 2001. zbog neosnovanog otkaza, i spor za suspenziju iz 2005. godine.
Obratila sam se i Gradskom sindikatu Novog Sada za pomoć i postala njihov član. Oni su preuzeli da vode novi spor u „produženom otkazu“ i zastupali me u njemu.
U toku je rasprava u sporu za suspenziju iz 2005. godine u kome nisam imala zakonskog zastupnika. Sudija me je vređala i nije me obaveštavala o promenama u sporu pod izgovorom da nema koga da obavesti jer nemam advokata.
Moje izjave na zapisnik je diktirala svojim rečima i menjala im smisao, a odgovor na pitanje da li me je direktor obavestio da ću dobiti suspenziju nije ni unela u zapisnik jer joj moj odgovor „da nije“ verovatno nije odgovarao. Bila sam primorana da se obratim predsedniku ovog suda i postupila sam po njegovom savetu. I pored svega morala sam da zatražim njeno izuzeće koje nisam dobila, a spor sam izgubila, iako zbog procesnih nedostataka (nepoštovanja zakona) u toku davanja suspenzije nije bilo osnova za takvu odluku, a na sudu niko nije svedočio protiv mene, čak je i moja šefica svedočila u moju korist.
Ni u drugom sporu u kome me je zastupao Sindikat grada Novog Sada, sudija nije dozvolila da postavljam pitanja svedocima, da govorim bilo šta u svoju korist povodom njihovih izjava. Posle njihovih izjava nisam saslušana, a njih je prilagodila presudi i izbacila iz njih sve što je govorilo meni u prilog, pa je procesne nedostatke koji su veoma značajni zapostavila, iako je i zbog njih odluka o otkazu ništavna.
Nije uzela u obzir da mi je uskraćeno pravo na odbranu jer direktor nije uzeo u obzir moj odgovor na upozorenje, niti da obrazloženje u rešenju o otkazu, zbog kojeg mi banka izriče takvu kaznenu meru nije dovoljno. Nije uzela u obzir ni da se nije stekao ni drugi uslov koji je potreban za ovakvu presudu, po kojem bi banci morala biti pričinjena šteta koja je učinjena namerno ili grubom nepažnjom, a to je uslov za ovakvu kaznenu meru.
Ova presuda je potvrđena od strane Opštinskog suda koju još nisam primila, ali sam je prepisala i uočila da je samo prvostepena presuda prepisana, a moja žalba i žalba sindikata su odbačene u celosti kao nedokazane. Takođe je puno netačnih podataka.
Početkom septembra ove godine dostavila sam Okružnom sudu dva predmeta iz ranije prakse koji su vođeni u ovom sudu, a napravljene su od strane banke iste procesne greške. Sud je ove radnike vratio na posao zbog procesnih nedostataka u postupku otkaza od strane banke.
Bivši pravnik banke sazvao je Skupštinu sindikata da bi na njoj izneo problem svih radnika,pa i svoj, koji su mu se obraćali za pomoć zbog neosnovanog i nezakonitog stanja radnika na plaćeno odsustvo u periodu bombardovanja 1999. godine, jer su se spiskovi pravili „prema nečijem ukusu“, a ne po zakonu,pa su najbolje radnike slali na plaćeno odsustvo sa umanjenom platom za 30 odsto, kao i zbog postojanja „tajnih šifrovanih računa“ koji su bili namenjeni sudijama, advokatima, tužiocima, itd. žiro-račun za honorare pojedinim direktorima banke, što je nezakonito, a išli su na štetu radnika i sitnih štediša s ciljem da se taj slučaj razjasni i reći, a to je bio i povod njegovog otkaza koji je poništen na sudu.
Jedan od mnogobrojnih radnika nezakonito upućenih na plaćeno odsustvo bila sam i ja, koja sam prva pokrenula spor na koji se kolega pravnik u njegovom sporu pozvao i zatražio od suda da se moj predmet dostavi na uvid. Iako je sudiji bilo poznato njegovo svedočenje, jer sam dostavila fotokopije njegovih izjava koje apsolutno idu meni u prilog, opredelila se da potvrdi nezakonitu presudu prvostepenog suda.
Obraćam se javnosti jer smatram da ovakav otkaz u već postojećem otkazu, bez valjanog obrazloženja, u uslovima transformacije gde se kupac obavezao da za tri godine neće otpustiti nijednog radnika, niko u ovoj zemlji nije dobio, a ako jeste, molim da mi se javi na adresu jer bi mi to pomoglo u rešavanju ovog problema.
Radmila Pešikan
Novi Sad
Link za arhivu članka koji je objavljen u "Glasu javnosti" u novembru 2005. godine,nalazi se na bočnoj traci
Nakon više od 25 godina rada u Kontinental banci u Novom Sadu, bez obavezne zakonske najave i disciplinskog postupka, 25. oktobra ove godine uručeno mi je rešenje o suspenziji iz prostorija banke na tri meseca, sa isplatom ličnog dohotka od samo jedne četvrtine.
Ja sam samohrana, plata mi je jedini izvor finansiranja, a kao i većina građana naše zemlje, opterećena sam brojnim kreditima
i to u ovoj banci. Imam odraslog sina koji ne može da nađe posao. Našla sam se u mat poziciji, ne mogu da izmirim dugovanja koja će zbog novih dospelih rata i zateznih kamata bivati sve veća, niti ću moći sve dok ne izmirim dug ni dinara da skinem sa svog tekućeg računa.
Više puta su me direktori ove banke bez valjanih razloga ostavljali bez sredstava za život. Između ostalog, u septembru 2001. godine rukovodstvo Kontinental banke mi je izdalo rešenje o prekidu radnog odnosa. Da je to bilo bez osnova, očigledan je dokaz odluka Inspekcije rada o poništenju ovog rešenja do okončanja sudskog spora koji sam bila prinuđena
da povedem i koji je u toku. Po povratku u banku rukovodstvo je i dalje odbijalo da mi daju da obavljam poslove za koje imam rešenje odgovarajuće znanje i školsku spremu.
Naime završila sam Višu ekonomsku školu u Novom Sadu i školu za računare. Zbog svog znanja i obrazovanja više puta sam bila šikanirana od strane kolega koji nemaju odgovarajuću školsku spremu za poslove koje obavljaju u banci. Žalos-
no je što su to radili i njihovi rukovodioci , naročito u poslednje vreme pa sam bila prinuđena da se pismeno obratim i zatražim zaštitu od izvršnog direktora službe kreditiranja građana. Kroz tri dana dobila sam rešenje o suspenziji i ako sam istog tog dana pre odluke o suspenziji pismeno tražila od Kadrovske službe da mi odgovori ko je moj neposredni rukovodilac i gde je moje radno mesto.
Pored raznih verbalnog pretnji, pretili su mi i fizičkim nasiljem . Našla sam se u situaciji da nemam ne samo sredstva za rad već su mi uzeli i radni sto. Ostala mi je još samo stolica. Zbog novonastale situacije obratila sam se kadrovskoj službi da mi odgovore ko je moj rukovodilac i gde je moje radno mesto u banci. Posle svega ovoga pitam se da li radnik u našoj demokratskoj i pravnoj zemlji može uopšte da bude na bilo koji način zaštićen.
Постови
